Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏нути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 223

бљу̏нути

бљунути

Лема

бљунути

Извор

том 1, стр. 223, редослед 10

  1. 1.

    сврш. према бљувати (1).

    — Јанош само мекну и бљуну крв.
    Петр. В.
    Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру.
    Јак.
  2. 2.

    покуљати, потећи; пљуснути.

    — Бљунула је ватра из ... челичних цеви.
    Нуш.
    Бљуне рецимо киша ... Новембар је.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
бљу̏нути, -не̄м 1. сврш. према бљувати (1). — Јанош само мекну и бљуну крв. Петр. В. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Јак. 2. покуљати, потећи; пљуснути. — Бљунула је ватра из ... челичних цеви. Нуш. Бљуне рецимо киша ... Новембар је. Дав.