Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏таво̄ст

жтом 1, стр. 223

бљу̏таво̄ст

бљутавост

Лема

бљутавост

Извор

том 1, стр. 223, редослед 18

  1. 1.

    особина онога што је бљутаво.

    — Електрична струја ... код првога чула изазива осећаје бљутавости.
    Псих.
  2. 2.

    фиг. досада, незанимљивост, отужна садржина; глупост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лист вријеђа својом неписменошћу и бљутавошћу и народ и борбу.
    Зог.
    Њихове бљутавости не би се могле подметнути којему сатирику.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
бљу̏таво̄ст, -ости ж 1. особина онога што је бљутаво. — Електрична струја ... код првога чула изазива осећаје бљутавости. Псих. 2. фиг. досада, незанимљивост, отужна садржина; глупост. — Лист вријеђа својом неписменошћу и бљутавошћу и народ и борбу. Зог. Њихове бљутавости не би се  могле подметнути којему сатирику. Шим. С.