Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏тав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 223

бљу̏тав

бљутав

Лема

бљутав

Извор

том 1, стр. 223, редослед 13

  1. 1.

    који је без пријатна укуса, безукусан (о јелу и пићу).

    — Прогутао је ... два-три гутљаја воде ...
    — Бљутава,
    — рече мрштећи се.
    Чол.
  2. 2.

    фиг. бесмислен, досадан, празан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Лице је имало бљутави израз.
    Новак
    Један ... атентат вриједи више него ваше бљутаво пискарање!
    Маж. Ф.
    Одох у сељаке. Омрзнуо ми је тај бљутави живот по варошима.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
бљу̏тав, -а, -о 1. који је без пријатна укуса, безукусан (о јелу и пићу). — Прогутао је ... два-три гутљаја воде ... — Бљутава, — рече мрштећи се. Чол. 2. фиг. бесмислен, досадан, празан. — Лице је имало бљутави израз. Новак. Један ... атентат вриједи више него ваше бљутаво пискарање! Маж. Ф. Одох у сељаке. Омрзнуо ми је тај бљутави живот по варошима. Шапч.