бљу̑т
бљут
Лема
бљут
Извор
том 1, стр. 223, редослед 12
- —
индив. оно што је бљутаво и непријатно, бљутавост.
— Ужегла земља, успаљена врењем невидљивих гљива, обавијала се испарењима бљути и киселинама Јал.
Изворни текст (OCR)
бљу̑т ж индив. оно што је бљутаво и непријатно, бљутавост. — Ужегла земља, успаљена врењем невидљивих гљива, обавијала се испарењима бљути и киселинама. Јал.