Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва́гнутн

сврштом 1, стр. 313

ва́гнутн

вагнутн

Лема

вагнутн

Извор

том 1, стр. 313, редослед 21

  1. 1.

    и несврш. сврш према вагати.

    несврш. — несвршени глагол
  2. 2.

    бити тежак. Вук Рј.

  3. 3.

    претећи, маћи се из свога положаја.

    — Сећија вагнӯ, а Ђуро се скотрља на под.
    Коч.
    Од неко доба Бокан се био нешто примирио и као да је сасвим вагнуо и приложио уз партизанску страну.
    Ћоп.
  4. 4.

    фиг. у глави расудити, оценити, промислити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Све смо испитали, све промислили, и све ваrнули.
    Р 1946

Пододреднице

~ се

сврш. према вагати се

сврш. према вагати се
Изворни текст (OCR)
ва́гнутн, ва̑гне̄м сврш. и несврш. 1. сврш. према вагати. 2. бити тежак. Вук Рј. 3. претећи, маћи се из свога положаја. — Сећија вагнӯ, а Ђуро се скотрља на под. Коч. фиг. Од неко доба Бокан се био нешто примирио и као да је сасвим вагнуо и приложио уз партизанску страну. Ћоп. 4. фиг. у глави расудити, оценити, промислити. — Све смо испитали, све промислили, и све ваrнули. Р 1946.