ва̏трен

ватрен

Стална адреса

Лема

ватрен

Извор

том 1, стр. 331, редослед 2

1.а.
који се односи на ватру који је од ватре, пун ватре, пла̏мен.
— Ватрени језици од пожара облизују бале са тканинама. Ћос.
1.б.
Ватрено ждрело Етне. Прод.
1.б.
који је боје ватре, црвен.
— Јата паnагаја са ватреним бојама чије махање крилима даје острву изглед страшног пожара.
Дуч.
Ватрени одсјечак мјесечев висио је над ... обалом.
Крањч. С.
2.а.
фиг. врућ, жарки (од душевног узбуђења):~ целов, пољубац, ~ љубав, ~ одушевљење.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
2.б.
нагао,жесток, силовит, плаховит.
— Њезина ватрена, лакомислена нарав није трпјела мира.
Војн.
в.живахан, брз, окретан,жустар.
— Скочи из свога чадора ... попут каква ватрена ратника. Кр̏еш. На ватреном вранчићу ... јахао је његов пратилац.
Ћоп.
2.г.
заносан, узбудљив, одушевљен.
— Хоџе су ... ватреним ријечима до скрајности распирили вјерску занесеност.
Том.
Држао је на јавним скуповима ватрене говоре. ОП
2.д.
ревностан, ревњив, горљив.
— Косач је ватрен католик.
Нех.
Постаје све већи и ватренији родољуб. Ћос.
2.б.
ђ. пун љубавног жсара, страствен.
— Њој је тек сад тридесет и четири године кад су црномањасте женске најлепше најватреније.
Срем.
2.е.
јак, жесток (о пићу).
— Црногорска вина ... нису онако ватрена и јака као далматинска вина. Нен. ЉЂ.

Изворни текст (OCR)

ва̏трен, -а, -о 1. а. који се односи на ватру; који је од ватре, пун ватре, пла̏мен. — Ватрени језици од пожара облизују бале са тканинама. Ћос. Б. Ватрено ждрело Етне. Прод. б. који је боје ватре, црвен. — Јата паnагаја са ватреним бојама чије махање крилима даје острву изглед страшног пожара. Дуч. Ватрени одсјечак мјесечев висио је над ... обалом. Крањч. С. 2. фиг. а. врућ, жарки (од душевног узбуђења):~ целов, пољубац, ~ љубав, ~ одушевљење. б. нагао,жесток, силовит, плаховит. — Њезина ватрена, лакомислена нарав није трпјела мира. Војн. в.живахан, брз, окретан,жустар. — Скочи из свога чадора ... попут каква ватрена ратника. Кр̏еш. На ватреном вранчићу ... јахао је његов пратилац. Ћоп. г. заносан, узбудљив, одушевљен. — Хоџе су ... ватреним ријечима до скрајности распирили вјерску занесеност. Том. Држао је на јавним скуповима ватрене говоре. ОП 2. д. ревностан, ревњив, горљив. — Косач је ватрен католик. Нех. Постаје све већи и ватренији родољуб. Ћос. Б. ђ. пун љубавног жсара, страствен. — Њој је тек сад тридесет и четири године кад су црномањасте женске најлепше најватреније. Срем. е. јак, жесток (о пићу). — Црногорска вина ... нису онако ватрена и јака као далматинска вина. Нен. ЉЂ.