Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

велѐчастан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 342

велѐчастан

велечастан

Стална адреса

Лема

велечастан

Извор

том 1, стр. 342, редослед 26

  1. 1.

    веома цењен, велепоштован. —Поглавита благородна ... велечасна ... господо! Ков. А.

    ков. — кованица
  2. 2.

    (одр.) атрибут (или у самосталној употреби) при ословљавању и спомињању католичког свештеника

    одр. — одређени вид придева
    — Над толиком дрскошћу згрозио се не само велечасни господин жупник него и биљежник. Кол. ир. А ко су били они који су овде у робијашници ведрили и облачили? Све велеучени и велечасни.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
велѐчастан, -сна, -сно 1. веома цењен, велепоштован. —Поглавита благородна ... велечасна ... господо! Ков. А. 2. (одр.) атрибут (или у самосталној употреби) при ословљавању и спомињању католичког свештеника. — Над толиком дрскошћу згрозио се не само велечасни господин жупник него и биљежник. Кол. ир. А ко су били они који су овде у робијашници ведрили и облачили? Све велеучени и велечасни. Чол.