величѝна
величина
Лема
величина
Извор
том 1, стр. 345, редослед 12
- 1.
особина онога што је велико, крупно.
— Пољска је дала отпор достојан своје величине.
Величина расте, али обичније пада с временом.
- 2.а.
опсег, обујам; висина, узраст.
— Подрум пун пунцат буради сваке величине.
Само туга његова може се мерити с величином бреста.
- 2.б.
оно што се може измерити, израчунати, бројна вредност: стална ~, променљива ~.
mathematics— Успоређива-Ње̑ м Неке количине са њеном основном јединицом ... сазнајемо њену величину или бројну вредност. Алг.
- 3.а.
фиг. својство, особина која изазива велико поштовање или дивљење: ~ духа, ~ дела.
- 3.б.
онај који се истиче у чему изнад осталих који поседује таква својства.
— Откако је света, све се бије, гине, увек неко тражи неке величине. ма.
Изворни текст (OCR)
величѝна ж 1. особина онога што је велико, крупно. — Пољска је дала отпор достојан своје величине. Кнеж. Л. Величина расте, али обичније пада с временом. Матош. 2. а. опсег, обујам; висина, узраст. — Подрум пун пунцат буради сваке величине. Срем. Само туга његова може се мерити с величином бреста. Ад. б. мат. оно што се може измерити, израчунати, бројна вредност: стална ~, променљива ~. — Успоређива-Ње̑ м Неке количине са њеном основном јединицом ... сазнајемо њену величину или бројну вредност. Алг. 2. 3. фиг. а. својство, особина која изазива велико поштовање или дивљење: ~ духа, ~ дела. б. онај који се истиче у чему изнад осталих који поседује таква својства. — Откако је света, све се бије, гине, увек неко тражи неке величине. ма.