ве́нац
венац QA: medium
Лема
венац
Извор
том 1, стр. 346, редослед 2
- 1.
ијек. вијѐнац, м (ген. мн ве̑на̄ца̄) 1. украс од цвећа или лишћа (природног или умјетног, вештачког) сплетен у облику круга.
— Никад нећу заборавити како смо брале ивањско цвеће и правиле венце.
~ славе, ~ победе.
— Галерије саборнице овјенчане вијенцем лијепих госпођа и госпођица.
И венац лепих жеља ја сам плео. Ант.
- 2.
оно што оивичава какав простор; раст биљака у кругу.
— Волио је... хладни, сјенасти вијенац од зимзелена.
Брежуљак сав у вијенцу од јова и поткресаних врба.
- 3.
сплет плодова и јестива у кругу:~ лука, ~ паприке
смокава итд.
- 4.
назив кружним и полукружним улицама у градовима.
Онај венац амфитеатрално поређаних кућа као полӯмесец око негдашње баре Венеције. Срем. Повлаче се булвари, авније, венци. Петр. В.
- 5.
дуга коса сплетена око главе уокруг.
Коса се некад плела у дугеплетеницеи савијала у вијенац око главе. Вуков. Года отпоче расплитати венац косе изнад ушију, увијен у две плетенице. Дов.
- 6.
мн. покр. круна која се ставља младенцима на главу приликом обреда венчања у православној цркви; фиг. венчање, брак.
Једне исте године удоми двије кћери, једну од другијех, а другу од трећијех вијенаца. Љуб.
- 7.
светао колут око Сунца, Месеца и звезда.
- 8.
планински ланац; заравњени гребен планине; исп. било (б).
Паде му поглед на онај дуги планински венац. Ранк. Мргодасте јој облачине на вијенцима висова пријете буром. Божић. Шумски пут вођаше венцем. Вес.
- 9.
архит. делови зграде који стрче изнад површине зида између крова и зидова или између катова, спратова.
Изнад кровног вијенца ... видјело се како се ... пењу колути густог дима. Франг.
- 10.
горњи руб посуде. Бак. Реч.
- 11.
руб, обод, ивица уопште.
Фразе
бити под венцем бити венчан; ловоров ~ признање, слава; плести ~ кому или чему хвалити, славити некога или нешто; сонетни ~ поет. низ сонета повезаних заједничким мотивом и заједничким стиховима, при чему се последњи стих претходног сонета понавља као први стих следећега, а последњи сонет је састављен од почетних стихова; трнов ~ мучеништво, страдање.
Изворни текст (OCR)
ве́нац, -нца, ијек. вијѐнац, м (ген. мн. ве̑на̄ца̄) 1. украс од цвећа или лишћа (природног или умјетног, вештачког) сплетен у облику круга. — Никад нећу заборавити како смо брале ивањско цвеће и правиле венце. Вес. фиг.: ~ славе, ~ победе. — Галерије саборнице овјенчане вијенцем лијепих госпођа и госпођица. Шен. И венац лепих жеља ја сам плео. Ант. 2. 2. оно што оивичава какав простор; раст биљака у кругу. — Волио је... хладни, сјенасти вијенац од зимзелена. Матош. Брежуљак сав у вијенцу од јова и поткресаних врба. Ћоп. 3. сплет плодова и јестива у кругу:~ лука, ~ паприке,