Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

венча̀ница

жтом 1, стр. 347

венча̀ница

венчаница, вјенчаница

Стална адреса

Лема

венчаница

Варијанте

вјенчаница, вјенча̀ница

Извор

том 1, стр. 347, редослед 4

  1. 1.а.

    оно што је у вези с венчањем исправа о венчању, извод из књиге венчаних.

    с — средњи род
    — Треба само приложити венчаницу као доказ да је луд.
    Дом.
  2. 1.б.

    венчана кошуља или хаљина.

    — Тада јој брат ... поврх кошуље навуче ... нову кошуљ која се зове »вјенчаница«.
    Мат.
    Кад ме ... угледа, рече: ... »Ја сам у хаљини вјенчаници.«
    Вел.
  3. 1.в.

    новац који се даје свештенику за венчање у цркви. —»Помози бог, баћа Марко«

    — рекао би попа ласкаво ... »Ја држим да ће ове јесени жито добро прихватити, а доста је и на цени ... Биће венчаница!«
    Јакш. Ђ.
  4. 1.г.

    свећа која гори за време венчања.

    — Кнез Милан је успео да на пламену срnског устанка пали себи свећу венчаницу.
    Јов. С.
  5. 2.

    венчана жена. —Не би ли га намјерила, вило, на распопа нашег свештеника да му вјенча вјенчаницу праву с ком се нигда развјенчати неће. Март.

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи род
  6. 3.

    гредица која се на дрвеним градњама прибија изнад жиока те затвара венац; греда поврх зида уопште.

    — Отац сопћућ и силним замасима брадвиља теше вјенчаницу за стају.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
венча̀ница, ијек. вјенча̀ница, ж 1. оно што је у вези с венчањем а. исправа о венчању, извод из књиге венчаних. — Треба само приложити венчаницу као доказ да је луд. Дом. б. венчана кошуља или хаљина. — Тада јој брат ... поврх кошуље навуче ... нову кошуљ која се зове »вјенчаница«. Мат. Кад ме ... угледа, рече: ... »Ја сам у хаљини вјенчаници.« Вел. в. новац који се даје свештенику за венчање у цркви. —»Помози бог, баћа Марко«, — рекао би попа ласкаво ... »Ја држим да ће ове јесени жито добро прихватити, а доста је и на цени ... Биће венчаница!« Јакш. Ђ. г. свећа која гори за време венчања. — Кнез Милан је успео да на пламену срnског устанка пали себи свећу венчаницу. Јов. С. 2. покр. венчана жена. —Не би ли га намјерила, вило, на распопа нашег свештеника да му вјенча вјенчаницу праву с ком се нигда развјенчати неће. Март. 3. гредица која се на дрвеним градњама прибија изнад жиока те затвара венац; греда поврх зида уопште. — Отац сопћућ и силним замасима брадвиља теше вјенчаницу за стају. Донч.