вѐнчати
венчати
Лема
венчати
Извор
том 1, стр. 347, редослед 7
- 1.
ијек. вјѐнчати, сврш. и несврш. 1. (из)вршити над ким обред склапања брака.
— Ти ћеш их вјенчати ... ја ћу кумовати.
Није ме још вјенчао, па да ми суди.
- 2.
украсити, украшавати, улепша(ва)ти кога или што венцем или чим сличним.
— Размакоше се јаблани, вјенчајући хладовитим колом зелену цјелину.
Часна брада вјенчала му је божанствену главу.
- 3.
стављати коме круну, или митру на главу као знак крунисања.
— Стог' круном ти и митром вјенчам главу
Пододреднице
сврш. 1. ступити у брак. — Овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. Ранк. фиг. Заклиње се ... да ће се венчати с морском пучином. Дов. 2. крунисати се
Изворни текст (OCR)
вѐнчати, -а̄м, ијек. вјѐнчати, сврш. и несврш. 1. (из)вршити над ким обред склапања брака. — Ти ћеш их вјенчати ... ја ћу кумовати. Шен. Није ме још вјенчао, па да ми суди. Шуб. 2. украсити, украшавати, улепша(ва)ти кога или што венцем или чим сличним. — Размакоше се јаблани, вјенчајући хладовитим колом зелену цјелину. Шен фиг. Часна брада вјенчала му је божанствену главу. Крањч. С. 3. стављати коме круну, или митру на главу као знак крунисања. — Стог' круном ти и митром вјенчам главу Комб