ве̏о
вео QA: medium
Лема
вео
Извор
том 1, стр. 347, редослед 16
- 1.
(мн. ве̏лови) лат. комад танке прозрачне или мрежасте тканине који жженске особе носе преко лица или преко главе
и низ плећа у разним приликама: невестински
свадбени ~, жалбени ~, удовички ~. — Имала је на себи црно одело, с велом преко лица. Цар М. За вео, налик на облачак дима, скривала се ... рука. Цес. Д. Ни о погребу мужевљеву ... није темељно променила тоалету. Ни праве црнине, ни вела. Сек.
- 2.
танка прозрачна тканина.
Дарива му од вела кошуљу. НП Вук.
- 3.
танак слој нечега (магле, дима, облака и сл.).
Сунчани зраци допиру до облачног вела атмосфере. Мил. Танак вео као памук беле магле подиже се лагано са земље. Вес. фиг. А град свети спава под велом тишине. Бој. Да ми с осврнути и времена вео одгрнути, и видјети хридину ту.
Фразе
црни ~ знак жалости.
Изворни текст (OCR)
ве̏о, ве̏ла м (мн. ве̏лови) лат. 1. комад танке прозрачне или мрежасте тканине који жженске особе носе преко лица или преко главе и низ плећа у разним приликама: невестински