ве̑ран
веран
Лема
веран
Варијанте
ве̏ран
Извор
том 1, стр. 348, редослед 9
- 1.
ијек. вје̑ран и вје̏ран 1. пун верности, поуздан; привржен, одан.
— Десном руком држи сваки вјерну шарку, узданицу своју.
Младић .. је ... ипак остао веран и поуздан.
- 2.
тачан, који одговара своме извору, аутентичан.
— Тражи верне податке о свему што се догодило.
И себе пун у извору свом вјеран.
- 3.
мн. (у именичкој служби) верници. —Тако се свршава вечерње, и једно за другим излазе свештеник и верни. Сек.
- 23.
Речник српскохрватскога књижевног језика, I
Изворни текст (OCR)
ве̑ран и ве̏ран, -рна, -рно, ијек. вје̑ран и вје̏ран 1. пун верности, поуздан; привржен, одан. — Десном руком држи сваки вјерну шарку, узданицу своју. Том. Младић .. је ... ипак остао веран и поуздан. Срем. 2 тачан, који одговара своме извору, аутентичан. — Тражи верне податке о свему што се догодило. Гавр. И себе пун у извору свом вјеран. Наз. 3. мн. (у именичкој служби) верници. —Тако се свршава вечерње, и једно за другим излазе свештеник и верни. Сек. 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, I