ве̏ра
вера, вјера
Лема
вера
Варијанте
вјера, вје̏ра
Извор
том 1, стр. 348, редослед 6
- 1.б.
(ген. мн. ве̑ра̄) а уверење да постоје виша, надприродна бића; такво учење, религија. б. припадник неке вере, религије.
— А још горе мојем брату жао да му сестру туђа вјера љуби.
Више пута ми се учини као да и нијесу Срби ови Беоrрађани, но некаква друrа вјера.
- 2.
велико поуздање у кога или ушто, у вредност кога или чега, увереност.
— Ви знате да сам ја имала веру у свога брата, веру у његов таленат и ум.
Не смије изгубити вјеру у живот.
- 3.
задана реч, обећање.
— Воја ми је тврду вјеру задао да ћемо се позаконити док наступи црковно вријеме.
- 4.
поверење, кредит.
— У џепу није имао паре, а на вјеру му нису ништа дали.
Једино још што је хлеб од пекара добивао на веру.
- 5.
заручивање, заруке.
— По томе се ... зове ... просидба, вјеридба и вјера ... Отишли на вјеридбу или на вјеру; дјевојка стајала под вјером три године.
Прстен дава, вјеру уговара.
- 6.
веран, поуздан човек.
— а мислим да је овдје сватко вјера и да нема издајника.
О, ноћи тамна, ти некима веро ... а неким неверо!
- 7.
уверење, схватање, мишљење.
— Остао је чвршће усађен У вери да је у праву и да не сме да нопусти. ав.
Фразе
алал му вера! усклик за повлађивање, за честитање; дати, задати верУ обећати, заклети се; никаква, ниједна вера невредан, лош човек; примити на верУ признати што за истинито без икакв. доказа; кренути, преврнути, преломити веру вером прекршити, не одржати дану реч; вере ми, вера је, вера и боГ, божја ти вера доиста, заиста, уистину.
Изворни текст (OCR)
ве̏ра, ијек. вје̏ра, ж (ген. мн. ве̑ра̄) 1. а. уверење да постоје виша, надприродна бића; такво учење, религија. б. припадник неке вере, религије.— А још горе мојем брату жао да му сестру туђа вјера љуби. Ботић. Више пута ми се учини као да и нијесу Срби ови Беоrрађани, но некаква друrа вјера. Јакш. Ђ. 2. велико поуздање у кога или ушто, у вредност кога или чега, увереност. — Ви знате да сам ја имала веру у свога брата, веру у његов таленат и ум. Јанк. Не смије изгубити вјеру у живот. Хорв. 3. задана реч, обећање. — Воја ми је тврду вјеру задао да ћемо се позаконити док наступи црковно вријеме. Буд. 4. поверење, кредит. — У џепу није имао паре, а на вјеру му нису ништа дали. Шен. Једино још што је хлеб од пекара добивао на веру. Дом. 5. заручивање, заруке. — По томе се ... зове ... просидба, вјеридба и вјера ... Отишли на вјеридбу или на вјеру; дјевојка стајала под вјером три године. Вук. Прстен дава, вјеру уговара. НПХ. 6. веран, поуздан човек. — а мислим да је овдје сватко вјера и да нема издајника. Шен. фиг. О, ноћи тамна, ти некима веро ... а неким неверо! Радич. 7. уверење, схватање, мишљење. — Остао је чвршће усађен У вери да је у праву и да не сме да нопусти. ав.