Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏ренӣк

мтом 1, стр. 349

ве̏ренӣк

вереник, вјереник

Лема

вереник

Варијанте

вјереник, вје̏ренӣк

Извор

том 1, стр. 349, редослед 3

  1. 1.а.

    онај који је склопио веридбу, заручник.

    — Мара не има ни драrога, камоли вјереника.
    Шен.
  2. 1.б.

    мн. вереник (1а) и вереница.

    мн. — множина
    — Вереници, којима је оживео дане љубави, смешили су се на њега са обожавањем.
    Макс.
  3. 2.

    венчани муж.

    — То јој је довољно било да суочи крваво лице ... па ... рубину мртва вјереника мужа].
    Торд.
  4. 3.

    песн. в. верник.

    песн. — песничкив. — (после броја) век
    — Светом оцу жао било ... што кршћани бију крштенике, па је књигу оправио бијелу тер руково̑ своје вјеренике да не иду у бој уз крвнике.
    Март.
Изворни текст (OCR)
ве̏ренӣк, ијек. вје̏ренӣк, м 1. а. онај који је склопио веридбу, заручник. — Мара не има ни драrога, камоли вјереника. Шен. б. мн. вереник (1а) и вереница. — Вереници, којима је оживео дане љубави, смешили су се на њега са обожавањем. Макс. 2. венчани муж. — То јој је довољно било да суочи крваво лице ... па ... рубину мртва вјереника мужа]. Торд. 3. песн. в. верник. — Светом оцу жао било ... што кршћани бију крштенике, па је књигу оправио бијелу тер руково̑ своје вјеренике да не иду у бој уз крвнике. Март.