Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏реница

жтом 1, стр. 349

ве̏реница

вереница, вјереница

Лема

вереница

Варијанте

вјереница, вје̏реница

Извор

том 1, стр. 349, редослед 4

  1. а.

    она која се верила, заручница.

    — Двојака га је љубав одушевљавала: љубав домовине, љубав вјеренице.
    Шен.
  2. б.

    венчана жена.

    — Мата је ожењен, они вјереница као двоје голубића.
    Торд.
  3. в.

    песн. (у атрибутској служби уз им. љуба) верна.

    folk
    песн. — песничкиим. — именица
    — Виђе Вуче шта му књига каже па дозива вјереницу љубу.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
ве̏реница, ијек. вје̏реница, ж а. она која се верила, заручница. — Двојака га је љубав одушевљавала: љубав домовине, љубав вјеренице. Шен. б. венчана жена. — Мата је ожењен, они вјереница као двоје голубића. Торд. в. нар. песн. (у атрибутској служби уз им. љуба) верна. — Виђе Вуче шта му књига каже па дозива вјереницу љубу. НП Вук.