вѐрига
верига
Лема
верига
Извор
том 1, стр. 349, редослед 27
- 1.а.
(понекад мн.) ланац, синџир.
— Роначко звоно спусти се са брода о јакој веризи.
- 1.б.
(чешће мн.) ланац над огњиштем о којем виси котао, комостра.
— На веригама су висила два казана у којима је крчкао кромпир са свињетином.
- 2.
(само мн.) оков, окови (на ногама затвореника).
— Сужањ вуче са собом вериге своје.
Неће се душа никада лишити верига пути.
же̄s<е̏ з -е̏зее̄ж~ Ђ. нинске вериге низ горских висова повезаних међу собом. — Јуре таласи једни за другима као недогледне планинске вериге.
Фразе
часне в ер иг е окови у које је према веровању, био окован св. Петар
Изворни текст (OCR)
вѐрига ж 1. а. (понекад мн.) ланац, синџир. — Роначко звоно спусти се са брода о јакој веризи. Петр. М. б. (чешће мн.) ланац над огњиштем о којем виси котао, комостра. — На веригама су висила два казана у којима је крчкао кромпир са свињетином. Чол. 2. (само мн.) оков, окови (на ногама затвореника). — Сужањ вуче са собом вериге своје. Шен, фиг. Неће се душа никада лишити верига пути. Наз.