ве̏рити
верити
Лема
верити
Извор
том 1, стр. 350, редослед 8
- —
ијек. вје̏рити, сврш. заручити, испросити (девојку, будућу супругу), званично обећати брак; уговорити брак за вјерило за свога сокола. Торд. фиг. Унуке
кога другога. — Колико ју је мајка̑ у срцу своје са победом вери.
Пододреднице
склопити веридбу, обавезати се на ступање у брак. — Он се вјерио с њоме или она с њим, или вјерили су се. Вук Рј. Он би се занио за Јура, гледао rа ... гдје се вјери с јединицом кћерком. Новак
Изворни текст (OCR)
ве̏рити, -ӣм, ијек. вје̏рити, сврш. заручити, испросити (девојку, будућу супругу), званично обећати брак; уговорити брак за кога другога. — Колико ју је мајка̑ у срцу вјерило за свога сокола. Торд. фиг. Унуке своје са победом вери. Панд.