Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏село

прилтом 1, стр. 353

ве̏село

весело

Стална адреса

Лема

весело

Извор

том 1, стр. 353, редослед 13

  1. —

    с весељем, радосно; супр жалосно, тужно.

    с — средњи род
    — Он виде како му сви весело трче и руку пружају.
    Вес.
    Весело смоква пружа своје лишће у свјетлост.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
ве̏село прил. с весељем, радосно; супр. жалосно, тужно. — Он виде како му сви весело трче и руку пружају. Вес. фиг. Весело смоква пружа своје лишће у свјетлост. Ћип.