Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏село̄ст

жтом 1, стр. 353

ве̏село̄ст

веселост

Лема

веселост

Извор

том 1, стр. 353, редослед 14

  1. —

    својство или стање онога који је весео, весело расположење, весеље.

    — Станко је био весео као никад дотле. Њеrова веселост развеселила је све. Вес. Његова се веселост није ничим дала смести.
    Шкреб.
Изворни текст (OCR)
ве̏село̄ст, -ости ж својство или стање онога који је весео, весело расположење, весеље. — Станко је био весео као никад дотле. Њеrова веселост развеселила је све. Вес. Његова се веселост није ничим дала смести. Шкреб.