Одредница

ве̏сео

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 353

ве̏сео

весео

Лема

весео

Извор

том 1, стр. 353, редослед 24

  1. 1.

    који је пун животне радости, радостан, раздраган.

    — Тај весели говорљиви Стевица редовно нам је доносио ... неке драге и полетне гласове.
    Бан.
    Јуначе мој! шанула би бака унуку весела срца.
    Гор.
  2. 2.

    који изазива весеље, који побуђује на весеље.

    — Веселе пјесме извођаху дјевојке].
    НП Вук
    Ја се надам веселому гласу.
    Њег.
  3. 3.

    сјајан, светао.

    — Весела зора на истоку сине.
    Рак.
    Никада нијесам видео тако крупне и веселе звијезде као те ноћи.
    Ђон.
  4. 4.

    жив, живахан.

    — На огњишту је пламсала весел ватра.
    Бен.
    Вода је са веселим жубором прскала око њега на све стране.
    Андр. И.
  5. 5.а.

    јадан, несрећан; исп. веселник, веселница.

    euphemism
    еуф. — еуфемизамисп. — испореди
    — Весела Марица само се купа у сузама.
    Вес.
    Стадох ... кршити прсте од веселе невоље.
    Матош
  6. 5.б.

    шаљ. припит, пијан.

    — Неки, припит на сав глас пева. Таман је весели братац свршио једну строфу.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
ве̏сео, -ела, -ело 1. који је пун животне радости, радостан, раздраган. — Тај весели говорљиви Стевица редовно нам је доносио ... неке драге и полетне гласове. Бан. Јуначе мој! шанула би бака унуку весела срца. Гор. 2. који изазива весеље, који побуђује на весеље. — Веселе пјесме извођаху дјевојке]. НП Вук. Ја се надам веселому гласу. Њег. 3. сјајан, светао. — Весела зора на истоку сине. Рак. Никада нијесам видео тако крупне и веселе звијезде као те ноћи. Ђон. 4. жив, живахан. — На огњишту је пламсала весел ватра. Бен. Вода је са веселим жубором прскала око њега на све стране. Андр. И. 5. а. еуф. јадан, несрећан; исп. веселник, веселница. — Весела Марица само се купа у сузама. Вес. Стадох ... кршити прсте од веселе невоље. Матош. б. шаљ. припит, пијан. — Неки, припит на сав глас пева. Таман је весели братац свршио једну строфу. Јакш. Ђ.