Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏трен

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 355

ве̏трен

ветрен

Стална адреса

Лема

ветрен

Варијанте

вѐтрен

Извор

том 1, стр. 355, редослед 13

  1. 1.а.

    ијек. вје̏трен и вјѐтрен (одр.) а. који потиче од ветра.

    ијек. — ијекавскиодр. — одређени вид придева
    — Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хуку, чу коњски бахат.
    Мат.
  2. 1.б.

    који је начињен на ветар.

    — Ој млине вјетрени, теби част и хвала!
    Наз.
  3. 2.

    изложен ветру; ветровит.

    — Испод нас плови нека округласта лађа разапетих једара и весла с вјетрене стране.
    Вел.
  4. 3.

    фиг. лако покретљив, несталан, променљив, лакомислен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сучелице му сједи жена, а у њем изнова заврела стара вјетрена ћуд младића.
    Драж.
Изворни текст (OCR)
ве̏трен и вѐтрен, -а, -о, ијек. вје̏трен и вјѐтрен 1. (одр.) а. који потиче од ветра. — Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хуку, чу коњски бахат. Мат. б. који је начињен на ветар. — Ој млине вјетрени, теби част и хвала! Наз. 2. изложен ветру; ветровит. — Испод нас плови нека округласта лађа разапетих једара и весла с вјетрене стране. Вел. 3. фиг. лако покретљив, несталан, променљив, лакомислен. — Сучелице му сједи жена, а у њем изнова заврела стара вјетрена ћуд младића. Драж.