Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ветрѐњати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 355

ветрѐњати

ветрењати QA: medium

Лема

ветрењати

Извор

том 1, стр. 355, редослед 21

  1. а.

    ијек. вјетрѐњати, несврш. а. развејавати, разносити.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Напољу вихор ветрењао снежне пахуљице. Рад.
  2. д.

    Д.

  3. б.

    вејати1 (4).

    — Ветрења јечам божја ветрењача ветар боље но газда Алексина.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
ветрѐњати, -а̄м, ијек. вјетрѐњати, несврш. а. развејавати, разносити. — Напољу вихор ветрењао снежне пахуљице. Рад. Д. б. вејати1 (4). — Ветрења јечам божја ветрењача ветар боље но газда Алексина. Рад. Д.