Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вѐчит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 360

вѐчит

вечит

Стална адреса

Лема

вечит

Извор

том 1, стр. 360, редослед 7

  1. 1.

    ијек. вјѐчит вечан (1).

    ијек. — ијекавски
    — Вјерујем да сам као она свемирска магла вјечит свуда и свагдје.
    Крањч. С.
    Зидале се и нове зграде као да се ту припремало неко боравиште за вечита времена.
    Јак.
  2. 2.а.

    који никако не престаје, који се стално, претерано често понавља, непрекидан: вечити немир, вечите свађе, вечити напори. —У вечитоме послу ... оседеше му вране косе. Јакш. Ђ.

  3. 2.б.

    који се врло дуго нечим бави или је дуго у каквом стању: вечити студент, вечити путник, вечити младожења.

Изворни текст (OCR)
вѐчит, -а, -о, ијек. вјѐчит 1. вечан (1). — Вјерујем да сам као она свемирска магла  вјечит свуда и свагдје. Крањч. С. Зидале се и нове зграде као да се ту припремало неко боравиште за вечита времена. Јак. 2. а. који никако не престаје, који се стално, претерано често понавља, непрекидан: вечити немир, вечите свађе, вечити напори. —У вечитоме послу ... оседеше му вране косе. Јакш. Ђ. б. који се врло дуго нечим бави или је дуго у каквом стању: вечити студент, вечити путник, вечити младожења.