Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏чно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 360

ве̏чно̄ст

вечност

Стална адреса

Лема

вечност

Извор

том 1, стр. 360, редослед 13

  1. —

    ијек. вје̏чно̄ст, ж својство или стање онога што је вечно; исп. вечитост.

    ијек. — ијекавскиж — женски родисп. — испореди
    — Чуле се капље како тихо и одмјерено мјере вјечност.
    Тур.
    Распремила је кућу као да ће у њој живети читаву вечност.
    Уск.
    рлГ. умро је.

Фразе

на прагу вечности пред смрт; права (цела) ~ врло дуго; преселио се у
Изворни текст (OCR)
ве̏чно̄ст, -ости, ијек. вје̏чно̄ст, ж својство или стање онога што је вечно; исп. вечитост. — Чуле се капље како тихо и одмјерено мјере вјечност. Тур. Распремила је кућу као да ће у њој живети читаву вечност. Уск.