ве̏шати

вешати

Лема

вешати

Извор

том 1, стр. 360, редослед 22

1.
ијек. вје̏шати, несврш. 1 стављати што да виси.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Веша му о раме торбу.
Ад.
Вешају јој ђердане.
Дуч.
Те своје бриге вјешао непрестано на моја крила као олово.
Новак
2.
извршавати смртну казну на вешалима.
— Вешали су је, јер је била почела да буни војнике.
Црњ.

Фразе

~ коме што на нос, о нос приговарати, спочитавати; ~ што на (0) Ве лика звона разглашавати.

Пододреднице

~ се

1. хватати се за неки предмет и висити низ њега или испод њега. — Сад су му дошли као некакви ... наметљивци који МV се вјешају о скуте. Ћоп. Дјеца се вјешају за кола. Павл. 2. вешањем се убијати. — Да се мени тако десило ... ја бих се обесио. — Што се не вешаш, море? Вес

хватати се за неки предмет и висити низ њега или испод њега.вешањем се убијати.

Изворни текст (OCR)

ве̏шати, -а̄м, ијек. вје̏шати, несврш. 1. стављати што да виси. — Веша му о раме торбу. Ад. Вешају јој ђердане. Дуч. фиг. Те своје бриге вјешао непрестано на моја крила као олово. Новак. 2. извршавати смртну казну на вешалима. — Вешали су је, јер је била почела да буни војнике. Црњ.