вештѝна
вештина, вјештина
Лема
вештина
Варијанте
вјештина, вјештѝна
Извор
том 1, стр. 361, редослед 14
- 1.
спретност у брзом и тачном вршењу каква посла или рада стечена вежбањем; стручност, мајсторство.
— Мелита бијаше на гласу са своје вјештине у варењу чаја.
Причали смо ... о вештини чика-Јанка да пише одједном више чланака.
- 2.
окретност, умешност, промућурност.
— И тако ти се ми ... спасемо као чудом неким, јер да је по фра Мијиној вјештини и по мојој храбрости, не знам како бисмо се извукли.
- 3.
способност уметничког обликовања; уметност.
— Они доказиваху да су све лепе вештине постале што је човек тежио да оствари идеју о лепом идеалу.
Изворни текст (OCR)
вештѝна, ијек. вјештѝна, ж 1. спретност у брзом и тачном вршењу каква посла или рада стечена вежбањем; стручност, мајсторство. — Мелита бијаше на гласу са своје вјештине у варењу чаја. Том. Причали смо ... о вештини чика-Јанка да пише одједном више чланака. Дед. В. 2. окретност, умешност, промућурност. — И тако ти се ми ... спасемо као чудом неким, јер да је по фра Мијиној вјештини и по мојој храбрости, не знам како бисмо се извукли. Андр. И. 3. способност уметничког обликовања; уметност. — Они доказиваху да су све лепе вештине постале што је човек тежио да оствари идеју о лепом идеалу. Марк. Св.