Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏штица

жтом 1, стр. 361

ве̏штица

вештица, вјештица

Лема

вештица

Варијанте

вјештица, вје̏штица

Извор

том 1, стр. 361, редослед 15

  1. 1.

    жена која по народном веровању има моћ да може људима наносити зло.

    — Тужит ће те да си вјештица и спалити у подграду гричком.
    Шен.
  2. 2.

    фиг. зла, свадљива жена; обешењакиња.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Заводљива вештица која није хтела на њега ни да се осврне.
    Уск.
  3. 3.а.

    врста ноћног лептира sрlinХ.

    zoology
    зоол. — зоологија
    — Пред њим ниски свијетњак, кому су се око пламена залетавале лептирице, вјештице.
    О-А
  4. 3.б.

    мн. породица таквих лептира splinsiaae. Бен. Рј.

    мн. — множина
Изворни текст (OCR)
ве̏штица, ијек. вје̏штица, ж 1. жена која по народном веровању има моћ да може људима наносити зло. — Тужит ће те да си вјештица и спалити у подграду гричком. Шен. 2. фиг. зла, свадљива жена; обешењакиња. — Заводљива вештица која није хтела на њега ни да се осврне. Уск. 3. зоол. а. врста ноћног лептира sрlinХ. — Пред њим ниски свијетњак, кому су се око пламена залетавале лептирице, вјештице. О-А. б. мн. породица таквих лептира splinsiaae. Бен. Рј.