Одредница

ве̏шт

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 361

ве̏шт

вешт

Лема

вешт

Извор

том 1, стр. 361, редослед 7

  1. 1.

    ијек. вје̏шт 1. који добро зна, уме, познаје, разуме што, спретан, умешан.

    ијек. — ијекавски
    — Стога су му за пратиоца дали фра Петра као човека вешта турском писму.
    Андр. И.
    Ја сам вјешт на перу и на мачу.
    Ђал.
  2. 2.

    који се зна извући из тешког положаја, препреден: ~ лупеж, ~ варалица.

Изворни текст (OCR)
ве̏шт, -а, -о, ијек. вје̏шт 1. који добро зна, уме, познаје, разуме што, спретан, умешан. — Стога су му за пратиоца дали фра Петра као човека вешта турском писму. Андр. И. Ја сам вјешт на перу и на мачу. Ђал. 2. који се зна извући из тешког положаја, препреден: ~ лупеж, ~ варалица.