Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏јати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 338

ве̏јати

вејати

Лема

вејати

Извор

том 1, стр. 338, редослед 32

  1. 1.

    ијек. ви̏јати, несврш 1. дувати, пухати (о ветру).

    ијек. — ијекавски
    — Јужњак вије.
    Наз.
  2. 2.

    пирити, ширити се, избијати.

    — Кроз густу измаглицу ... веје оштра хладноћа. Ранк. фиr. Кроза све певање Војислављево веје исти елегични тон растуженог срЦа.
    Нед.
  3. 3.

    густо падати (о снегу).

    — Бијаше зимска вечер, вани је вијао снијег.
    Шен.
  4. 4.

    помоћу ветра или ветрењаче чистити жито од плеве.

    — Друга хрпа вијала је на вјетрењачу.
    Коз. Ј.
    Био је то машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веј жито по спахилуцима.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
ве̏јати, -је̄м, ијек. ви̏јати, несврш. 1. дувати, пухати (о ветру). — Јужњак вије. Наз. 2. пирити, ширити се, избијати. — Кроз густу измаглицу ... веје оштра хладноћа. Ранк. фиr. Кроза све певање Војислављево веје исти елегични тон растуженог срЦа. Нед. 3. густо падати (о снегу). — Бијаше зимска вечер, вани је вијао снијег. Шен. 4. помоћу ветра или ветрењаче чистити жито од плеве. — Друга хрпа вијала је на вјетрењачу. Коз. Ј. Био је то машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веј жито по спахилуцима. Срем.