вѐја̄ч

вејач

Стална адреса

Лема

вејач

Извор

том 1, стр. 338, редослед 33

1.
ијек. вѝја̄ч, м 1. онај који веје жито.
ијек. — ијекавски
2.
живи песак.
dialectal
покр. — покрајински
— У пешчарама ... код Делиблата живи песак (вејач) смењује се са заравнима од леса.
Жуј.

Изворни текст (OCR)

вѐја̄ч, -а́ча, ијек. вѝја̄ч, м 1. онај који веје жито. 2. покр. живи песак. — У пешчарама ... код Делиблата живи песак (вејач) смењује се са заравнима од леса. Жуј.