ви̏вкати

вивкати

вивкати

том 1, стр. 362, редослед 17

в.
одавати глас сличан вивку; гукати. В. пр. уз гл. им. вивкање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

~ се

дем, од вивати се (1). — Загледао ... се напоље где су се на огради од ходника голубови вивкали. Петр. В

дем, од вивати се (1).

Изворни текст (OCR)

ви̏вкати, -а̄м несврш. одавати глас сличан вивку; гукати. В. пр. уз гл. им. вивкање.