ви̑д
вид QA: medium
Лема
вид
Извор
том 1, стр. 362, редослед 22
- 1.
(лок. ви́ду; мн. ви́дови) а примање светлосних утисака, способност опажања очима.
— Дед кажи, тако ти очињега вида.
Само једном, чини ми се, ако варка није вида, да промаче тавна сенка.
б. фиr. просвећеност, знање.
— Јер, има л гора срама и стида негсвоме чеду не дати вида.
- 2.
песн. поглед.
— И вид кад је свео, то му мушко лице ко познато дође.
А сад упери вид спрам оне древне пјене.
- 3.
оно што се открива, указује погледу, призор, слика.
— Ал је пусто поље, нигдје душе живе ни каквога вида, окром магле сиве.
- 4.
видљивост, осветљеност.
— Над зидом торањ: бијел, у јасном виду.
И суро гребење корала дршће на дну понора без вида.
- 5.
вањски, спољашњи изглед, лик, облик.
— По говору Мађар, а по виду племић.
Лице му поприми неки аугурски вид.
Одмах прело узе други вид.
И то је живот ... кртање и нестајање, два вида што се стално смјењују.
- 6.
врста, тип.
— Знао сам четири вида рачунања.
Атлетичари примјењују разне видове трчања.
- 7.а.
грам. облик придева којим се казује да ли је одређено или ђзб8ВИ Д2
— В инеодређено оно што стоји уз придев: одређени и~, неодређени ~.
- 7.б.
особина глагола да ипоказује свршеност или несвршеност радње: свршени ~, несвршени ~.
- 8.
привид, ипривиђење, причин.
archaic— И мислим шта да читам да растерам те мутне видове о оживелим грофовима и умрлим животињама.
- 9.
гледиште, стајалиште.
— С овога вида можемо намах утврдити да се ... живјело итада у некуд подједнаким приликама. ијКрањч. С. иИзр. имати у виду а) држати на уму, вмислити на кога или што; б) имати намеру, иплан; изаћи, излазити на вид појавити исе, појављивати се; (из)губити, испустити ишто из вида заборавити, заборављати, исметнути, сметати с ума; кокош(и)ји ~ слаб вид у сумрак, ноћно слепило; кратак ~ ијкратковидост; нестати, нестајати с вида иишчезнути, ишчезавати; под видом под иизговором, изликом; п о љ е ~ простор који ијсе очима, погледом може обухватити; за ивида док се види, док траје дан; исп. за ивидела, уз видела (изр.).
Изворни текст (OCR)
ви̑д м (лок. ви́ду; мн. ви́дови) 1. а. примање светлосних утисака, способност опажања очима. — Дед кажи, тако ти очињега вида. Том. Само једном, чини ми се, ако варка није вида, да промаче тавна сенка. Ил. б. фиr. просвећеност, знање. — Јер, има л гора срама и стида негсвоме чеду не дати вида. Змај. 2. песн. поглед. — И вид кад је свео, то му мушко лице ко познато дође. Ил. А сад упери вид спрам оне древне пјене. Комб. 3. оно што се открива, указује погледу, призор, слика. — Ал је пусто поље, нигдје душе живе ни каквога вида, окром магле сиве. Вел. 4. видљивост, осветљеност. — Над зидом торањ: бијел, у јасном виду. Полић. И суро гребење корала дршће на дну понора без вида. Наз. 5. вањски, спољашњи изглед, лик, облик. — По говору Мађар, а по виду племић. Шен. Лице му поприми неки аугурски вид. Крањч. С. Одмах прело узе други вид. Вес. И то је живот ... кртање и нестајање, два вида што се стално смјењују. Лал, 6. врста, тип. — Знао сам четири вида рачунања. Марк. Св. Атлетичари примјењују разне видове трчања. Атл. 7. грам. а. облик придева којим се казује да ли је одређено или ђзб8ВИ Д2 — В инеодређено оно што стоји уз придев: одређени и~, неодређени ~. б. особина глагола да ипоказује свршеност или несвршеност радње: свршени ~, несвршени ~. 8. заст. привид, ипривиђење, причин. — И мислим шта да читам да растерам те мутне видове о оживелим грофовима и умрлим животињама. Кост. Л. 9. гледиште, стајалиште. — С овога вида можемо намах утврдити да се ... живјело итада у некуд подједнаким приликама. ијКрањч. С. иИзр. имати у виду а) држати на уму, вмислити на кога или што; б) имати намеру, иплан; изаћи, излазити на вид појавити исе, појављивати се; (из)губити, испустити ишто из вида заборавити, заборављати, исметнути, сметати с ума; кокош(и)ји ~ слаб вид у сумрак, ноћно слепило; кратак ~ ијкратковидост; нестати, нестајати с вида иишчезнути, ишчезавати; под видом под иизговором, изликом; п о љ е ~ простор који ијсе очима, погледом може обухватити; за ивида док се види, док траје дан; исп. за ивидела, уз видела (изр.).