Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ви̏делац

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 363

ви̏делац

виделац

Стална адреса

Лема

виделац

Извор

том 1, стр. 363, редослед 19

  1. 1.

    ијек. ви̏дјелац, м (ген мн. ви̏дела̄ца̄) 1. онај који има способност да предвиђа догађаје, визионар.

    ијек. — ијекавскимн. — множина
    — Свећеници те вере ... сматрани су били као необични видеоци.
    Мат.
  2. 2.

    индив. онај који види; супр. ћоравац.

    индив. — индивидуалносупр. — супротно
    — Ћоравци говоркају по чувењу од видјелаца да је сљепица критика слијепа.
    Шим. С.
Изворни текст (OCR)
ви̏делац, -деоца, ијек. ви̏дјелац, м (ген. мн. ви̏дела̄ца̄) 1. онај који има способност да предвиђа догађаје, визионар. — Свећеници те вере ... сматрани су били као необични видеоци. Мат. 2. индив. онај који види; супр. ћоравац. — Ћоравци говоркају по чувењу од видјелаца да је сљепица критика слијепа. Шим. С.