ви̏дети
видети
Лема
видети
Извор
том 1, стр. 364, редослед 3
- 1.
ијек. ви̏дјети, сврш. и несврш. 1. а.имати способност вида;запазити, запажати очима.
— Како ти што видиш чељад живу.
Баба Цана види своrа старца.
б. срести кога, наћи се с ким.
— Није хтјела видјети никога.
- 2.
увидети, увиђати, разаб(и)рати, схватити, схваћати.
— Зар не видите да морам!
Све се жеље нагло у душу повуку када виде хладну, неумитну збиљу.
- 3.а.
запазити, уочити.
— Ал ја бих волео да знам да ли се родио тај што ће ми хромост видети.
Испунио сам јој сваку жељу коју сам јој видио у очима.
- 3.б.
дознати, сазнати.
— Прочитај ми ово писмо да видим што ми господин капетан поручује.
Кад смо учили ботаничку и зоолошку систематику, видјели смо да се животиње и биљке дају ... скупити у групе.
- 4.
знати.
— Ми не видимо човека који би за такав рад имао више способности од њеrа.
А још немам зимског капута, нит видим како ћу га стећи.
- 5.
размислити, просудити.
— »Та он је добар домаћин«, одговори Среја мало промишљајући; »али док видим ... ласно ћемо«. Глиши. Деде, другови, да видимо шта ћемо.
- 6.
прегледати, испитати.
— lека г. Гаврило види ту женску, па ако што ваља, нека напише решење.
Хоћеш ли да зовнем хећима да те види?
- 7.
искусити, преживети, препатити (радости, муке).
— Баба је грдне муке видјела.
Мора да си много јада видјела.
- 8.
дочекати, доживети.
— Колико сам лепих дана у Црној Гори видео.
Црнине није видјела.
- 9.
предвидети.
— Ти с чеду нашем, Смиљци,
- 24.
Речник српскохрватскога књижевног језика, видела кратак век. Змај.
- 10.
имати.
— Од таквог поступка видело би бар позориште користи.
На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица.
Колико је муке и трошка видјела царевина док је то послала амо из толике даљи.
- 11.
држати, сматрати (кога чиме).
— Он лудује за мном јер ме лијепом види.
Виде га викачем, кинитељем.
- 12.
побринути се (за што).
— Идиде, дијете, види штогод ручка.
Хајде ти одмах ... па види посла.
- 13.
наћи, налазити.
— Не видим ама баш никакве користи.
У многим патриотским ... фразама видје рог за свијећу.
- 14.
окушати, окусити.
— Деде да видиш пројицу! И одломи комад проје па ми пружи. Њес.
наочит(а) је, леп(а) је; нема што да видиш (а толики је јунак или толико је учинио) мали, нејак је, а вреди; не могу га очима ~ одвратан ми је, мрзак ми је; не види се ни прст (прста) пред оком ништа се не види; не ~ више бела дана не остати жив; не види бела дана не миче се од посла, презаузет је; сад га видиш, сад га не видиш каже се при варању, подваљивању; што видео, не видео (на)- прави се невешт; ко је то видеоћ је ли још ко видео, то свет још није видео! нико то не ради, тако то редовно не бива;
Фразе
да види бог без бриге, биће добро; е да видиш (у пркосу) ипак, баш; има се Што видети збива се нешто неочекивано, нешто крупно; имаш га (је и сл.) шта и
Изворни текст (OCR)
ви̏дети, -дӣм, ијек. ви̏дјети, сврш. и несврш. 1. а.имати способност вида;запазити, запажати очима. — Како ти што видиш чељад живу. Војн. Баба Цана види своrа старца. Рист. б. срести кога, наћи се с ким. — Није хтјела видјети никога. Бег. 2. увидети, увиђати, разаб(и)рати, схватити, схваћати. — Зар не видите да морам! Петр. В. фиг. Све се жеље нагло у душу повуку када виде хладну, неумитну збиљу. Цес. Д. 3. а. запазити, уочити. — Ал ја бих волео да знам да ли се родио тај што ће ми хромост видети. Чипл. Испунио сам јој сваку жељу коју сам јој видио у очима. Јонке. б. дознати, сазнати. — Прочитај ми ово писмо да видим што ми господин капетан поручује. Јакш. Ђ. Кад смо учили ботаничку и зоолошку систематику, видјели смо да се животиње и биљке дају ... скупити у групе. НЧ. 4. знати. — Ми не видимо човека који би за такав рад имао више способности од њеrа. СКГ 1937. А још немам зимског капута, нит видим како ћу га стећи. Андр. И. 5. размислити, просудити. — »Та он је добар домаћин«, одговори Среја мало промишљајући; »али док видим ... ласно ћемо«. Глиши. Деде, другови, да видимо шта ћемо. Ћос. Д. 6. прегледати, испитати. — lека г. Гаврило види ту женску, па ако што ваља, нека напише решење. Дом. Хоћеш ли да зовнем хећима да те види? Ћор. 7. искусити, преживети, препатити (радости, муке). — Баба је грдне муке видјела. Ђон. Мора да си много јада видјела. Креш. 8. дочекати, доживети. — Колико сам лепих дана у Црној Гори видео. Нен. Љ. Црнине није видјела. Војн. 9. предвидети. — Ти с чеду нашем, Смиљци, 24 Речник српскохрватскога књижевног језика, видела кратак век. Змај. 10. имати. — Од таквог поступка видело би бар позориште користи. СКГ 1937. На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица. Срем. Колико је муке и трошка видјела царевина док је то послала амо из толике даљи. Коч. 11. држати, сматрати (кога чиме). — Он лудује за мном јер ме лијепом види. Јурк. Виде га викачем, кинитељем. Коз. И. 12. побринути се (за што). — Идиде, дијете, види штогод ручка. Вес. Хајде ти одмах ... па види посла. Мул. 13. наћи, налазити. — Не видим ама баш никакве користи. Креш. У многим патриотским ... фразама видје рог за свијећу. Матош. 14. окушати, окусити. — Деде да видиш пројицу! И одломи комад проје па ми пружи. Њес.