Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

видо̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 365

видо̀вит

видовит

Лема

видовит

Извор

том 1, стр. 365, редослед 23

  1. 1.

    који има надприродну моћ да предвиђа будућност.

    — Казаћу ти траву па ћеш постати видовит, видећеш и оно што други не може. Вес. Опојност је слична ставу видовитих и обајаних.
    Уј.
  2. 2.

    који добро, јасно види; који понире у суштину ствари.

    — С књигом у руци ... познамо најдубља посматрања највидовитијих посматрача.
    Поп. П.
    Овај симболиста ... био је видовитији.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
видо̀вит, -а, -о 1. који има надприродну моћ да предвиђа будућност. — Казаћу ти траву па ћеш постати видовит, видећеш и оно што други не може. Вес. Опојност је  слична ставу видовитих и обајаних. Уј. 2. који добро, јасно види; који понире у суштину ствари. — С књигом у руци ... познамо најдубља посматрања највидовитијих посматрача. Поп. П. Овај симболиста ... био је видовитији. Нех.