ви́кати
викати
Лема
викати
Извор
том 1, стр. 370, редослед 18
- 1.а.
јаким или високим гласом говорити; извикивати, објављивати виком.
— Издајство! викаку храпаво други. Ков.
- 1.а.
Викала је кроз плач. Андр. И. Ујутро ћеш ... по селу викати нека се сви скупе. Јакш. Ђ. фиг. И простаклук ... виче ти из џепа. Сек. Спозна да то виче из њега страх. Цес.
- 1.б.
негодовати, бунити се.
— Зато се од памтивека викало на људе који на тај начин праве капитал.
Сатнија ће солидарно да виче против менаже.
- 2.а.
звати јаким гласом, дозивати, позивати.
— Виче на узбуну.
- 2.б.
наручивати.
dialectal— Викала се кава џаба у свим кахвама.
- 2.в.
вапити.
archaic— Поје се вечерња пјесма: »Господе, вичем к теби«.
- 3.
говорити; називати као поздрав, поздрављати.
folk— Нити ко виче (говори) ко си ни одакле си. БВ 1899. Божју помоћ она Јови виче.
- 4.
звати по имену, називати.
folk— Како ли те по имену вичу?
Пододреднице
нар. звати се.— Како ли се вичеш по имену? НП Вук
Изворни текст (OCR)
ви́кати, ви̑че̄м несврш. 1. а. јаким или високим гласом говорити; извикивати, објављивати виком. — Издајство! викаку храпаво други. Ков. А. Викала је кроз плач. Андр. И. Ујутро ћеш ... по селу викати нека се сви скупе. Јакш. Ђ. фиг. И простаклук ... виче ти из џепа. Сек. Спозна да то виче из њега страх. Цес. А. б. негодовати, бунити се. — Зато се од памтивека викало на људе који на тај начин праве капитал. Марк. Св. Сатнија ће солидарно да виче против менаже. Крл. 2. а. звати јаким гласом, дозивати, позивати. — Виче на узбуну. Креш. б. покр. наручивати. — Викала се кава џаба у свим кахвама. Мул. в. заст. вапити. — Поје се вечерња пјесма: »Господе, вичем к теби«. Дан. 3. нар. говорити; називати као поздрав, поздрављати. — Нити ко виче (говори) ко си ни одакле си. БВ 1899. Божју помоћ она Јови виче. НПХ. 4. нар. звати по имену, називати. — Како ли те по имену вичу? НП Вук.