вѝка̄ч
викач
Лема
викач
Извор
том 1, стр. 370, редослед 19
- 1.
онај који виче, који виком досађује, букач; човек који много и напразно говори.
— Упропастили су га овакви безглави улични викачи.
Политику је сматрао послом за дангубе, викаче, шпекуланте.
- 2.
сазивач људи, објављивач вести, телал, биров.
archaic— Напријед иђаше викач града у плаветном руху.
Одмах ћемо послати викача да сазове село. Шдрч.
Изворни текст (OCR)
вѝка̄ч, вика́ча м 1. онај који виче, који виком досађује, букач; човек који много и напразно говори. — Упропастили су га овакви безглави улични викачи. Крл. Политику је сматрао послом за дангубе, викаче, шпекуланте. Кол. 2. заст. сазивач људи, објављивач вести, телал, биров. — Напријед иђаше викач града у плаветном руху. Шен. Одмах ћемо послати викача да сазове село. Шдрч.