ви̏ка

вика

Лема

вика

Извор

том 1, стр. 370, редослед 10

1.
речи изговорене подигнутим јаким гласом (у узбуђењу или ради довикивања); граја, галама.
— Бахну ту као луд и нададе вику.
Глиш.
Ниже нас чусмо вику од много гласова.
Лаз. Л.
Улицама бучним пјенила се вика.
Гал.
2.
оптужба, грдња, протест. —Вика на вука, а лисице месо једу. Н. посл. Вук. И срћем тамо гдје се човјек буни и дижем вику. Кам.
3.
повик, узвикивање.
— На војску је вику учинио.
НП Вук
А затим вика да се пушке сложе у пирамиде.
Јонке

Фразе

цика и ~, крика и ~ велика галама; много вике око чега говорити, расправљати много о чему; много вике ни око чега, ни за шта напразно, залуду расправљати и срдити се због чега; строrа вика на војника шаљ. дисциплина.

Изворни текст (OCR)

ви̏ка1 ж 1. речи изговорене подигнутим јаким гласом (у узбуђењу или ради довикивања); граја, галама. — Бахну ту као луд и нададе вику. Глиш. Ниже нас чусмо вику од много гласова. Лаз. Л. Улицама бучним пјенила се вика. Гал. 2. оптужба, грдња, протест. —Вика на вука, а лисице месо једу. Н. посл. Вук. И срћем тамо гдје се човјек буни и дижем вику. Кам. 3. повик, узвикивање. — На војску је вику учинио. НП Вук. А затим вика да се пушке сложе у пирамиде. Јонке.