Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ви̏ле

жтом 1, стр. 371

ви̏ле

виле

Стална адреса

Лема

виле

Извор

том 1, стр. 371, редослед 19

  1. 1.

    мн. рашљасто оруђе са два, три или четири рогља (зуба), дрвено или метално, за набадање траве, сена, сламе и др.

    мн. — множинадр. — друго
    — Бројим виле за сутра, за плашћење.
    Ранк.
    Дочепао виле (срећом оне дрвене) na за њом
    Срем.
  2. 2.

    виљушка (прибор за јело).

    archaic
    заст. — застарело
    — Смјести виле и ручник, па се њих два прекрсте и почну јести.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
ви̏ле, ви̑ла̄ ж мн. 1. рашљасто оруђе са два, три или четири рогља (зуба), дрвено или метално, за набадање траве, сена, сламе и др. — Бројим виле за сутра, за плашћење. Ранк. Дочепао виле (срећом оне дрвене) na за њом, Срем. 2. заст. виљушка (прибор за јело). — Смјести виле и ручник, па се њих два прекрсте и почну јести. Љуб.