Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вилѐња̄к

мтом 1, стр. 372

вилѐња̄к

вилењак

Лема

вилењак

Извор

том 1, стр. 372, редослед 3

  1. а.

    празн. по народном веровању човек натприродне моћи, штићеник вила; вештац.

    празн. — празноверје
    — Само прича о ђаволима и вилењацима ... што облаке и олује воде и ветровима управљају.
    Чипл.
    Људи приповиједају да су се на раскршћима у старо доба састајали вилењаци, вјештице и вукодлаци.
    Брл.
  2. б.

    занесењак, настран човек.

    — Које љубавне изразе поју Хафизи, Хораци и остали свјетски вилењаци.
    Баш.
  3. в.

    ветрогоња, ветропир.

    — Ако Јурица успе да укроти оног вилењака ... може још све добро бити.
    Сек.
  4. г.

    Г. виловит коњ.

    г. — година
    — Зачас хинтови поскокну да те пребаце преко грива разиграних вилењака.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
вилѐња̄к, -а́ка м а. празн. по народном веровању човек натприродне моћи, штићеник вила; вештац. — Само прича о ђаволима и вилењацима ... што облаке и олује воде и ветровима управљају. Чипл. Људи приповиједају да су се на раскршћима у старо доба састајали вилењаци, вјештице и вукодлаци. Брл. б. занесењак, настран човек. — Које љубавне изразе поју Хафизи, Хораци и остали свјетски вилењаци. Баш. в. ветрогоња, ветропир. — Ако Јурица успе да укроти оног вилењака ... може још све добро бити. Сек. Г. виловит коњ. — Зачас хинтови поскокну да те пребаце преко грива разиграних вилењака. Павл.