ви́нути
винути
Лема
винути
Извор
том 1, стр. 375, редослед 15
- 1.
махнути, замахчути.
— Репом тад вине пас].
- 2.
а замахом, нагло уздићи, узнети.
— Ка десном је пушку образу вину.
Кад ћемо тако ... винути поглед у рујну свјетлост слободе?
Последњи поглед вини пут Србије.
б. загрлити, привући; обавити.
— Страсно вине к себи дјевојку.
Дај ми вини руку као прије око врата.
Пододреднице
1. замахом, нагло се кренути, полетети. — И онда се као стрела вину да пред крмачу излети. Ком. А коњи се винуше узагрепце. Креш. 2. уздигнути се, узлетети, извитисе. —Што ли нисам нешто зрака твоја, па да се винем у висине! Вес. фиr. И крик радости вину му се из груди. Наз. 3. скочити, попети се (на коња, кола, брод). — Баци кабаницу на мркова. Па му се и сам вину на гребен. Ад. Није могао ... дочекати част када ће се винути на коња. Вел. 4. индив. обавити се. — Задјенуо руке у ... појас који се винуо око црне му хаљине. Шен
Изворни текст (OCR)
ви́нути, ви̑не̄м сврш. 1. махнути, замахчути. — Репом тад вине пас]. М-И. 2. а. замахом, нагло уздићи, узнети. — Ка десном је пушку образу вину. Март. фиг. Кад ћемо тако ... винути поглед у рујну свјетлост слободе? Кркл. Последњи поглед вини пут Србије. Дав. б. загрлити, привући; обавити. — Страсно вине к себи дјевојку. Ђал. Дај ми вини руку као прије око врата. Огр.