ви̑р
вир
Лема
вир
Извор
том 1, стр. 376, редослед 23
- 1.
(лок. ви́ру; мн. ви́рови и ви̏рови) место на којем вода извире, извор, врело.
— Види се ... како вода у виру извире из дубине.
Не жубори вир.
Мог живота вир је на увиру.
Врио је У срцу нашем вјечно крвав вир.
- 2.
дубоко место у реци, потоку, језеру; вртлог.
— Кристална с вода једна с другом плете и прави један повелики вир.
Празнина ... вукла га је себи у ковитлац дубоког воденог вира.
И грофице је нестало у виру плесача.
Држе се људи на ногама у виру непогода.
Изворни текст (OCR)
ви̑р м (лок. ви́ру; мн. ви́рови и ви̏рови) 1. место на којем вода извире, извор, врело. — Види се ... како вода у виру извире из дубине. Вук. Не жубори вир. Рак. фиг. Мог живота вир је на увиру. Радич. Врио је У срцу нашем вјечно крвав вир. Кркл. 2. дубоко место у реци, потоку, језеру; вртлог.— Кристална с вода једна с другом плете и прави један повелики вир. Радич. Празнина ... вукла га је себи у ковитлац дубоког воденог вира. Андр. И. фиг. И грофице је нестало у виру плесача. Ков. А. Држе се људи на ногама у виру непогода. Уј.