Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ви́ритн

несврштом 1, стр. 376

ви́ритн

виритн

Лема

виритн

Извор

том 1, стр. 376, редослед 37

  1. 1.

    гледати скривен (иза угла, кроз рупу и сл.).

    сл. — слично
    — Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата.
    Лаз. Л.
    Нек зликовци иза трња вире.
    Баш.
    Нада мном се ветрић наго̑ па у строфу вири.
    Јакш. М.
  2. 2.

    помаљати се, стрчати.

    — Из другога џепа вири камиш.
    Јурк.
    Планине вириле над лападском шумом.
    Војн.

Фразе

из (испод) м и́ ре три врага (ђавола) вире каже се за онога који је на изглед миран, а у ствари је велики враг.
Изворни текст (OCR)
ви́ритн, -ӣм несврш. 1. гледати скривен (иза угла, кроз рупу и сл.). — Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. Лаз. Л. Нек зликовци иза трња вире. Баш. фиг. Нада мном се ветрић наго̑ па у строфу вири. Јакш. М. 2. помаљати се, стрчати. — Из другога џепа вири камиш. Јурк. Планине вириле над лападском шумом. Војн.