Одредница

виро̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 377

виро̀вит

вировит

Лема

вировит

Извор

том 1, стр. 377, редослед 8

  1. 1.

    који има пуно вирова, вртлога (о води).

    — Вртоглавце скачу у вировиту Неретву.
    О-А
    Вода је у јарузи под мостом наврла ... замућена и вировита.
    Десн.
  2. 2.

    који је као вир, као вртлог.

    — Маске ијклонуше моментано да би још бјешње загаламиле у вировиту колу.
    Божић
    Ђѝро̄вка ж женска особа из Вирја. ијвѝро̄вскӣ, -а̄, -о̄ који се односи на Вирје. в музичар) који савршено влада техником своје уметности.
  3. 2.

    човек врло вешт, савршено умешан у свом послу.

Изворни текст (OCR)
виро̀вит, -а, -о 1. који има пуно вирова, вртлога (о води). — Вртоглавце скачу у вировиту Неретву. О-А. Вода је у јарузи под мостом наврла ... замућена и вировита. Десн. 2. који је као вир, као вртлог. — Маске ијклонуше моментано да би још бјешње загаламиле у вировиту колу. Божић. Ђѝро̄вка ж женска особа из Вирја. ијвѝро̄вскӣ, -а̄, -о̄ који се односи на Вирје. в музичар) који савршено влада техником своје уметности. 2. човек врло вешт, савршено умешан у свом послу.