висѝна
висина
Лема
висина
Извор
том 1, стр. 377, редослед 29
- 1.
(ак. ви̏сину и висѝну; ген. мн виси́на̄) вертикални размак од подножја до врха неког тела; раст, узраст.
physics— Одведе ме у ... собу гдје бијаше ступац за мјерење људске висине.
- 2.а.
размак од основице лика (слике) или тела до врха или до супротне паралелне стране: ~ пирамиде,~ четверокута.
mathematics - 2.б.
равна црта, права линија која под правим кутом, углом пада из врха на основицу: пресек висине троугла.
- 3.
размак од земљине површине, или уопште какве равнице, измерен у вертикалној линији; удаљеност какве тачке земљине површине у вертикалној линији од површине мора.
— Разапели би неколико реди жица у хоризонталном положају на тачно одређеним висинама.
Акробат виси о ножним палцима на трапезу у вртоглавој висини.
- 4.
простор високо изнад земљине површине.
— Видех димове из сељачких кућица ... иду у висине.
Душа се успиње ... тамо горе у незнане висине онкрај звијезда.
- 5.
узвишено тло, узвисина, висија; супр. низина.
geography— На висини међу топовима сrајао је сприједа старјешина.
У висини нас сретају шаротине снијеrа.
- 6.
особина звука, тона, гласа која зависи од броја титраја, трептаја у секунди.
music— Поче се смејати, као да по неким нотама удешава висину гласа.
Нарочито се истицао један крештав глас који је терорисао својом пиштавом висином све друге.
- 7.
степен, ступањ развоја.
— У његово доба нису природословне знаности стајале на данашњој висини.
- 8.
количина, износ.
— Висина целог збира не зависи од броја сабирака, но од њиховог броја и њихове висине.
Опет говорите о висини зараде?
Фразе
апсолутна, надморска ~ вертикална удаљеност неког места од морске површине; бити, остати на висини имати све потребне особине, задовољити захтевима ситуације; гледати с висине гледати презриво, надувено; говорити, поступати с висине говорити, поступати охоло правећи се важжсан.
Изворни текст (OCR)
висѝна ж (ак. ви̏сину и висѝну; ген. мн. виси́на̄) 1. физ. вертикални размак од подножја до врха неког тела; раст, узраст. — Одведе ме у ... собу гдје бијаше ступац за мјерење људске висине. Мат. 2. мат. а. размак од основице лика (слике) или тела до врха или до супротне паралелне стране: ~ пирамиде,~ четверокута. б. равна црта, права линија која под правим кутом, углом пада из врха на основицу: пресек висине троугла. 3. размак од земљине површине, или уопште какве равнице, измерен у вертикалној линији; удаљеност какве тачке земљине површине у вертикалној линији од површине мора. — Разапели би неколико реди жица у хоризонталном положају на тачно одређеним висинама. Јак. Акробат виси о ножним палцима на трапезу у вртоглавој висини. Мар. 4. простор високо изнад земљине површине. — Видех димове из сељачких кућица ... иду у висине. Вес. Душа се успиње ... тамо горе у незнане висине онкрај звијезда. Леск. Ј. 5. геогр. узвишено тло, узвисина, висија; супр. низина. — На висини међу топовима сrајао је сприједа старјешина. Крањч. Стј. У висини нас сретају шаротине снијеrа. Лал. 6. муз. особина звука, тона, гласа која зависи од броја титраја, трептаја у секунди. — Поче се смејати, као да по неким нотама удешава висину гласа. Дом. Нарочито се истицао један крештав глас који је терорисао својом пиштавом висином све друге. Петр. В. 7. степен, ступањ развоја. — У његово доба нису природословне знаности стајале на данашњој висини. Ђал. 8. количина, износ. — Висина целог збира не зависи од броја сабирака, но од њиховог броја и њихове висине. Поп. Б. Опет говорите о висини зараде? Крањч. Стј.