вѝсок
висок QA: medium
Лема
висок
Извор
том 1, стр. 378, редослед 13
- 1.а.
(комп. ви̏шӣ, дијал висо̀чијӣ и ви̏шљӣ); супр. низак. а. који има знатно растојање између доње и горње тачке; који је великог раста: ~ дрво, ~ планина, ~ обала.
— Мој син био је височији од сваког војника у батаљону.
- 1.б.
који има одређену висину, којему је висина толика (уз ознаку јединица за меру).
— У руци му бамбус висок до два метра.
- 1.в.
који се налази на великој висини.
— ежи преда мном раван, обасјана сунцем високим.
Одмах после аустријске окупације отворена је у ... високом селу Сокоцу жандармеријска станица.
- 1.г.
који је изнад просека, изнад нормале или одређене мере, велик: ~ водостај.
— Господин сатник је поставио врло високу мјеру.
Да ти сад нешто ... заиштеш вишу плаћу, даће ти је.
- 2.
који има велик број титраја, трептаја у секунди (о звуку, о тону); танак, оштар, продоран (о гласу).
— Слушао је живи, врскави високи глас.
Највишим гласом завика.
- 3.
велик по броју, по количини, по нрвчаном износу: ~ тираж, ~ продуктивност, високе цене, високи расходи и сл.
— Број јавних продаја по варошима био је доста висок. Лапч.4. а. који је изузетан по каквоћи: ф квалитет. б. који тежи нечему великом, племенит: високе тежње, висока осећања, вӣши идеал.
— Зато си виша ти у тузи неголи сви ми у срећи.
в. похвалан, ласкав: ~ мишљење, ~ суд, ~ оцена.
- 5.
који је изузетан по јачини: ~ температура, ~ електр. напон, ~ тлак, притисак.
— Наш лигнит има висок пламен. Пол. 1957.
- 6.
који је достигао велик ступањ развоја: ~ (политичка) свест, ~ техника.
— Висока култура ... данас може постати својина свакоrа.
- 7.а.
(одр.) који је великог друштвеног ранга, положаја, велике компетенције; који припада личности од великог ранга и положаја: ~ чиновник, ~ дипломата, ~ достојанственик; ~ место у друштву.
- 7.б.
који има истакнут повлашћен по ложај у друштву; угледан, отмен.
— И она Дара ми се допада, а потребно ми је и због мога положаја да стечем везу са вишим круговима.
То је девојка интелигентна, високог рода.
- 8.
(одр.) као саставни део разних назива и термина: ~ _ пећ, висока (виша) школа, виши официр, виши политички куре, виши течајни испит И сЛ
Фразе
бити ~ у н ечијим очима бити ф врло цењен; имати ~ мишљење о коме много ценити кога; живети на високој нози живети луксузно, расипно, бесно; ~ д а т у м в. уз датум (изр.).
Изворни текст (OCR)
вѝсок, -о̀ка, -о̀ко (комп. ви̏шӣ, дијал. висо̀чијӣ и ви̏шљӣ); супр. низак. 1. а. који има знатно растојање између доње и горње тачке; који је великог раста: ~ дрво, ~ планина, ~ обала. — Мој син био је височији од сваког војника у батаљону. Вуј. б. који има одређену висину, којему је висина толика (уз ознаку јединица за меру). — У руци му бамбус висок до два метра. Каш. в. који се налази на великој висини. — ежи преда мном раван, обасјана сунцем високим. Наз. Одмах после аустријске окупације отворена је у ... високом селу Сокоцу жандармеријска станица. Андр. И. г. који је изнад просека, изнад нормале или одређене мере, велик: ~ водостај. — Господин сатник је поставио врло високу мјеру. Крл. Да ти сад нешто ... заиштеш вишу плаћу, даће ти је. Ћор. 2. који има велик број титраја, трептаја у секунди (о звуку, о тону); танак, оштар, продоран (о гласу). — Слушао је живи, врскави високи глас. Дав. Највишим гласом завика. Креш. 3. велик по броју, по количини, по нрвчаном износу: ~ тираж, ~ продуктивност, високе цене, високи расходи и сл. — Број јавних продаја по варошима био је доста висок. Лапч.4. а. који је изузетан по каквоћи: ф квалитет. б. који тежи нечему великом, племенит: високе тежње, висока осећања, вӣши идеал. — Зато си виша ти у тузи неголи сви ми у срећи. Војн. в. похвалан, ласкав: ~ мишљење, ~ суд, ~ оцена. 5. који је изузетан по јачини: ~ температура, ~ електр. напон, ~ тлак, притисак. — Наш лигнит има висок пламен. Пол. 1957. 6. који је достигао велик ступањ развоја: ~ (политичка) свест, ~ техника. — Висока култура ... данас може постати својина свакоrа. Матош. 7. (одр.) а. који је великог друштвеног ранга, положаја, велике компетенције; који припада личности од великог ранга и положаја: ~ чиновник, ~ дипломата, ~ достојанственик; ~ место у друштву. б. који има истакнут повлашћен по ложај у друштву; угледан, отмен. — И она Дара ми се допада, а потребно ми је и због мога положаја да стечем везу са вишим круговима. Нуш. То је девојка интелигентна, високог рода. Каш. 8. (одр.) као саставни део разних назива и термина: ~ _ пећ, висока (виша) школа, виши официр, виши политички куре, виши течајни испит И сЛ