ви̏сора̄ван
висораван
Лема
висораван
Извор
том 1, стр. 380, редослед 20
- —
раван која има надморску висину преко ?оо м, заравњен висок планински крај; исп. висија, височина.
— Кад су дошли на врх, на седло, удари им у лице студен дашак на висоравни. Кал. Брзо су се испели на висораван. Макс.е 2 Речник српскохрватскога књижевног језика,
Изворни текст (OCR)
ви̏сора̄ван, -вни ж раван која има надморску висину преко ?оо м, заравњен висок планински крај; исп. висија, височина. — Кад су дошли на врх, на седло, удари им у лице студен дашак на висоравни. Кал. Брзо су се испели на висораван. Макс.е 2 Речник српскохрватскога књижевног језика,