вису́љак

висуљак

Стална адреса

Лема

висуљак

Извор

том 1, стр. 380, редослед 33

1.
(ген. мн. вѝсӯља̄ка̄) 1 предмет који виси.
ген. — генитивмн. — множина
— А са целе те структуре на глави норвешке младе висе сребрни и златни висуљци. Пол. 1957. Виси, виси висуљак жир], трчи, трчи трчуљак прасе].
Вук
Рј.
2.
агр. врста сочне крушке. Р-К Реч.
dialectal
агр. — агрономија, агрономски, аграрнопокр. — покрајински

Изворни текст (OCR)

вису́љак, -љка м (ген. мн. вѝсӯља̄ка̄) 1. предмет који виси. — А са целе те структуре на глави норвешке младе висе сребрни и златни висуљци. Пол. 1957. Виси, виси висуљак жир], трчи, трчи трчуљак прасе]. Вук Рј. 2. агр. покр. врста сочне крушке. Р-К Реч.