ви̏сјети
висјети QA: high
Лема
висјети
Извор
том 1, стр. 378, редослед 5
- 1.
лебдети обешен.
— Виси о ср̀ебрном ланцу сјајна свјетиљка.
Сивоћа виси као паукова мрежа од тавана до пода.
- 2.
бити опуштен.
— Доња му усна виси.
Хаљине су висиле о овоме као о суху дрвету.
А груди непокривене, велике, висе.
- 3.
лебдети над чим.
— Сиви облак висио је над земљом скривајући небо.
По доловима вукле су се магле ... висиле доље над ријеком.
Жега виси тешко.
- 4.
надносити се над што, бити нагнут над чим.
— Војо свеједно виси над котлом.
Онај студент ... је стално висио над јамом.
- 5.а.
фиг. стално боравити, задржавати се где; чекати. —Виси под прозором ђаконове госпођице Анке. Петр.
- 5.б.
почивати, бити упрт (о очима и поглео̀у).
— Опет поћути ка̂о да његов поглед на њој виси.
Све очи висе о њему. Цар
- 5.в.
зависити од кога или чега.
— То значи да је све још висило о срећи ратној.
О мом поласку виси мој живот.
- 5.г.
претити, угрожавати.
— Над његовом главом виси ... проклетство.
Издалека се позна кућа на којој виси парница.
коме над главом надгледати кога, пазити на кога; ~ коме о врату бити на чијој бризи, зависити од кога.
Фразе
нешто виси у зраку, уздуху, ваздуху наслућује се појава нечега; то још виси није још решено; висе му ноге, виси (неко) у зраку, уздуху, ваздуху неизвестан, несигуран је виси му мач над главом прети му опасност; виси о власи, кончићУ, концу, на нити, на длаци у опасности је, може лако пропасти, нестати;
Изворни текст (OCR)
и ви̏сјети, несврш. 1. лебдети обешен. — Виси о ср̀ебрном ланцу сјајна свјетиљка. Шен. фиг. Сивоћа виси као паукова мрежа од тавана до пода. Рист. 2. бити опуштен. — Доња му усна виси. Војн. Хаљине су висиле о овоме као о суху дрвету. Ћор. А груди непокривене, велике, висе. Андр. И. 3. лебдети над чим. — Сиви облак висио је над земљом скривајући небо. Ђил. По доловима вукле су се магле ... висиле доље над ријеком. Сиј. фиг. Жега виси тешко. Поп. Ј. 4. надносити се над што, бити нагнут над чим. — Војо свеједно виси над котлом. Ђон. Онај студент ... је стално висио над јамом. Шуб. 5. фиг. а. стално боравити, задржавати се где; чекати. —Виси под прозором ђаконове госпођице Анке. Петр. В. б. почивати, бити упрт (о очима и поглео̀у). — Опет поћути ка̂о да његов поглед на њој виси. Ђал. Све очи висе о њему. Цар Е. в. зависити од кога или чега. — То значи да је све још висило о срећи ратној. Нов. О мом поласку виси мој живот. Матош. г. претити, угрожавати. — Над његовом главом виси ... проклетство. Бег. Издалека се позна кућа на којој виси парница. Донч.